BOŽANSKA LJUBAV

SADRŽAJ

1. U svetu jedva da se i razume šta je ljubav; a ipak je ljubav - čovekov život (br. 1–2)

2. Gospod je sama ljubav, jer je On i sam život, dok su ljudi i anđeli isključivo primaoci (3–4)

3. Život, koji je Božanska ljubav, poseduje postojanje u formi (5–8)

4. Ta forma ne predstavlja ništa drugo do - korisne stvari, i to u celokupnosti (9–10)

5. U takvoj formi je čovek kao pojedinac (11–16)

6. U takvoj formi je čovek uopšte (17–18)

7. U takvoj formi je nebo (19)

8. Sve postojeće stvari sveta poseduju takvu formu (20)

9. Postoji onoliko naklonosti, koliko i korisnih stvari (21–22)

10. Postoje rodovi i vrste naklonosti i beskrajno mnogo varijeteta vrsta sve do u beskonačnost; identično važi i za korisne stvari (23–27)

11. Postoje stupnjevi naklonosti i korisnih stvari (28–31)

12. Svaka korisna stvar crpi svoj život iz opšte korisne stvari, i iz nje proističu potrebne, korisne i prijatne životne stvari u skladu sa kvalitetom korisnih stvari i kvalitetom njihovih naklonosti (32–34)

13. Dokle god čovek biva u ljubavi prema korisnim stvarima, dotle on biva i u ljubavi prema Gospodu, i, takođe voli bližnjeg, i, konačno, dotle on uopšte i biva čovekom (35–40)

14. Oni koji vole sebe iznad svega, i koji vole svet kao sebe, niti su ljudi, niti su u Gospodu (41–42)

15. Ako čovekova naklonost i zanimanje ne predstavljaju korisne stvari, on nije razuman (43–46)

16. Svaki čovek jeste naklonost; a postoji toliko različitih naklonosti, koliko ima i ljudi koji su se rodili i koji će se tek rađati, sve do večnosti (47)

17. Čovek zadobija večni život u koji je skladu sa njegovim korisnim stvarima (48–51)

18. Ljudska volja nije ništa drugo do - njegova naklonost (52–55)

19. U Reči, “voleti” znači: činiti korisne stvari (56–57)

20. Ljubav proizvodi toplotu (58–59)

21. Božanska ljubav, koja je i sam život, pomoću toplote stvara duhovne životinjske forme, i svaku postojeću stvar u njima (60–63)

21. Božanska ljubav, koja je i sam život, pomoću toplote stvara duhovne životinjske forme, i svaku postojeću stvar u njima

60. Uopšteno, postoje dve forme, koje je Gospod, tvorac univerzuma, iz svog Sunca, (a ovo Sunce jeste Božanska ljubav, i takođe je i sam život), proizveo u poslednjim stvarima i najdubljim unutarnjim stvarima sveta, a to su: animalna forma i i vegetativna forma. Pod animalnim formama podrazumevaju se životinje svake vrste, kao i ljudi i anđeli; a pod vegetativnim formama se podrazumeva vegetacija svake vrste, kao što su drveće, biljke i cveće. Ove dve forme su već tretirane (u delu "Apokalipsa objašnjena", br. 1196–1212); međutim, kako je Božja ljubav predmet kojim se ovde, konkretno, bavimo, i, pošto su od nje sve ove stvari stvorene, a sve stvari se, još od časa stvaranja, i dalje neprekidno kreiraju, dozvoljeno mi je da, na ovom mestu, kažem nešto više o prvoj formi, to jest, animalnoj formi.

61. Božanska ljubav, koja je i sam život, od njenog autora koji je Gospod, ne nosi ništa drugo u svojim grudima, osim moći stvaranja i formiranja slika (likova) i obličja sebi samoj, a čije slike (likovi) i obličja jesu ljudi, kao i anđeli, koji su od ljudi stvoreni; i, takođe, ona poseduje moć da obuhvati, odgovarajućim korespondencijama, telesne naklonosti svake vrste, što su životinje. Sve ove forme, bilo savršene, bilo nesavršene, jesu forme ljubavi, i slične su onome, što se odnosi na njihov život u spoljašnjosti, a to je sklonost kretanju, hodanju, delovanju, gledanju, slušanju, mirisanju, probanju hrane, osećanju, jedenju, pijenju, druženju sa drugima, širenju. Međutim, one se ne razlikuju po onome što se odnosi na njihov život u unutrašnjosti, a to su sklonosti ka razmišljanju, volji, govoru, znanju, razumevanju, mudrosti, i, iz ovih stvari, pronalaženju uživanja i blaženstva. Ljudi i anđeli jesu forme potonje klase, dok mnogobrojne raznovrsne animirane stvari predstavljaju oblike prvo pomenute klase. Da bi ovih nekoliko osobina moglo da egzistira, kao i da bi te osobine omogućile korisne stvari, od stvorenih supstanci i materija su napravljene pomenute forme, i još su, pritom, organizovane na čudesan način.

62. Da je Gospod, koji je čovek, pomoću Njegove Božanske ljubavi, koja jeste i sam život (iz Njegovog duhovnog koje proističe iz Njega kao Sunca), stvorio sve (u prethodnom tekstu pomenute) stvari, biva posle očigledno i jasno, na osnovu činjenice da su žive duše takođe - naklonosti, a u spoljašnjosti su sve slične, što važi kako za nesavršene, tako i za savršene. Apsolutno svako može da vidi (osim ako nije kratkovid ili, pak, kojim slučajem, poseduje isključivo moć noćnog viđenja, ili je u pitanju neko, čije viđenje nije moguće zbog slepila) da takve stvari ne mogu imati drugi izvor osim Gospoda. Za svakoga, dakle, važi, da, ako jedva da i malo izdigne svoj razum iznad prirodnih dubina, može da postane mudar.

63. Na osnovu proučavanja tečnosti, u kojoj se nalazi embrion u materici, ili, pak, tečnosti, u kojoj se nalazi pile unutar jajeta došlo se do saznanja da toplota predstavlja sredstvo za formiranje životnih oblika. Verovanje da toplota svetskog Sunca može da proizvodi stvari, potiče iz uma zaslepljenog zabludama telesnih čula. Toplina tog Sunca deluje samo otvarajući najudaljenije delove tela, odnosno, korenove noktiju, tako da unutrašnja toplota može da dospe i u njih; to stoga, jer, na ovaj način, život stupa u sve delove tela, od prvih do poslednjih. Iz toga proizlazi da životinje na Zemlji, kao i leteća nebeska stvorenja, svake godine u proleće i leto iznova nastupaju i obnavljaju funkcije, radnje i uživanja svojih prolifikacija. Inače je potpuno suprotno sa čovekom, koji toplinu zadobija od unutrašnjosti ljubavi, koja biva pobuđena omamljenošću njegovih misli, i koji ima odeću da ga zaštiti od hladnoće koja pada na nokte, koji predstavljaju najudaljenije delove njegovog tela.