BOŽANSKA LJUBAV

SADRŽAJ

1. U svetu jedva da se i razume šta je ljubav; a ipak je ljubav - čovekov život (br. 1–2)

2. Gospod je sama ljubav, jer je On i sam život, dok su ljudi i anđeli isključivo primaoci (3–4)

3. Život, koji je Božanska ljubav, poseduje postojanje u formi (5–8)

4. Ta forma ne predstavlja ništa drugo do - korisne stvari, i to u celokupnosti (9–10)

5. U takvoj formi je čovek kao pojedinac (11–16)

6. U takvoj formi je čovek uopšte (17–18)

7. U takvoj formi je nebo (19)

8. Sve postojeće stvari sveta poseduju takvu formu (20)

9. Postoji onoliko naklonosti, koliko i korisnih stvari (21–22)

10. Postoje rodovi i vrste naklonosti i beskrajno mnogo varijeteta vrsta sve do u beskonačnost; identično važi i za korisne stvari (23–27)

11. Postoje stupnjevi naklonosti i korisnih stvari (28–31)

12. Svaka korisna stvar crpi svoj život iz opšte korisne stvari, i iz nje proističu potrebne, korisne i prijatne životne stvari u skladu sa kvalitetom korisnih stvari i kvalitetom njihovih naklonosti (32–34)

13. Dokle god čovek biva u ljubavi prema korisnim stvarima, dotle on biva i u ljubavi prema Gospodu, i, takođe voli bližnjeg, i, konačno, dotle on uopšte i biva čovekom (35–40)

14. Oni koji vole sebe iznad svega, i koji vole svet kao sebe, niti su ljudi, niti su u Gospodu (41–42)

15. Ako čovekova naklonost i zanimanje ne predstavljaju korisne stvari, on nije razuman (43–46)

16. Svaki čovek jeste naklonost; a postoji toliko različitih naklonosti, koliko ima i ljudi koji su se rodili i koji će se tek rađati, sve do večnosti (47)

17. Čovek zadobija večni život u koji je skladu sa njegovim korisnim stvarima (48–51)

18. Ljudska volja nije ništa drugo do - njegova naklonost (52–55)

19. U Reči, “voleti” znači: činiti korisne stvari (56–57)

20. Ljubav proizvodi toplotu (58–59)

21. Božanska ljubav, koja je i sam život, pomoću toplote stvara duhovne životinjske forme, i svaku postojeću stvar u njima (60–63)

4. Ta forma ne predstavlja ništa drugo do - korisne stvari, i to u celokupnosti

9. Ta forma predstavlja formu korisnih stvari i to u celokupnosti, jer forma ljubavi jeste forma korisnih stvari; to stoga, što su predmeti ljubavi - korisne stvari, jer ljubav poseduje volju da se čini dobro, a dobro nije ništa drugo negoli korisna stvari; a pošto Božanska ljubav beskonačno transcendira, njena forma jeste forma korisnih stvari, i to u celokupnosti. Da je zapravo sam Gospod taj, koji je u anđelima na nebesima i u ljudima na zemlji, odnosno, da je u onima, sa kojima je spojen pomoću ljubavi, i da je On u njima, iako je beskonačan i nestvoren, dok su anđeo i čovek stvoreni i konačni – sve to prirodni čovek ne može shvatiti, sve dok se prosvetljenjem od Gospoda ne oslobodi od vlasti prirodne ideje koja se odnosi na prostor, i tako posledično bude uveden u svetlost koja se tiče duhovne suštine, a koja je, gledano u sebi, proističuće Božansko samo, što biva prilagođeno svakom anđelu, i to, uistinu, kako anđelu s najvišeg neba, tako i anđelu sa najnižeg, i, takođe, još i svakom čoveku, bilo mudrom, bilo jednostavnom. To stoga, što Božansko, koje proističe od Gospoda, jeste Božansko u svemu, počevši od prvih stvari, pa sve do poslednjih. Poslednje stvari predstavljaju ono, što se imenuje izrazom „tijelo i kosti“. Da su čak i one načinjene Božanskim od stvane Gospoda, učenike je podučavao On Sam, kada je rekao: Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tijela i kostiju nema kao što vidite da ja imam. (Luka 24:39); štaviše, ušao je kroz zatvorena vrata i postao nevidljiv; i to jasno dokazuje da su poslednje stvari u čoveku u Njemu načinjene Božanskim, i da iz toga proizilazi korespondencija sa poslednjim stvarima čoveka.

10. A sada ćemo reći nešto više povodom načina na koji je omogućeno da Božansko proističuće, koje jeste jedan i jedini život, može biti pristno unutar stvari koje su stvorene i konačne. Ovaj život se ne primenjuje na čoveka, već samo na korisne stvari u čoveku. Same korisne stvari, posmatrane same po sebi, jesu duhovne; dok su forme korisnih stvari, a to su delovi tela, organi i utroba, prirodni. A to su, naime, nizovi korisnih stvari; i to čak i do te mere, da ne može biti nijedne pojedine čestice, štaviše, nijedne pa ni najmanje pojedinosti, ni u jednom delu tela, organu ili utrobi, koja nije korisna stvar. Božanski život se odnosi na same korisne stvari u svakom mogućem nizu, i na taj način daje život svakoj formi; otuda čovek zadobija život, koji se naziva čovekovom dušom. Među ljudima se ta istina čini kao da je van dosega razumevanja, međutim, kod anđela nije tako; pa ipak, ova istina ne prevazilazi ljudsko razumevanje u prevelikoj meri, već je mogu, kao kroz neku rešetku, uvideti oni koji to požele. Pomenuta istina, na primer, ne prevazilazi moje sopstveno razumevanje, s obzirom na to, da je kod mene u pitanju prosvetljeno racionalno razumevanje.