BOŽANSKA LJUBAV

SADRŽAJ

1. U svetu jedva da se i razume šta je ljubav; a ipak je ljubav - čovekov život (br. 1–2)

2. Gospod je sama ljubav, jer je On i sam život, dok su ljudi i anđeli isključivo primaoci (3–4)

3. Život, koji je Božanska ljubav, poseduje postojanje u formi (5–8)

4. Ta forma ne predstavlja ništa drugo do - korisne stvari, i to u celokupnosti (9–10)

5. U takvoj formi je čovek kao pojedinac (11–16)

6. U takvoj formi je čovek uopšte (17–18)

7. U takvoj formi je nebo (19)

8. Sve postojeće stvari sveta poseduju takvu formu (20)

9. Postoji onoliko naklonosti, koliko i korisnih stvari (21–22)

10. Postoje rodovi i vrste naklonosti i beskrajno mnogo varijeteta vrsta sve do u beskonačnost; identično važi i za korisne stvari (23–27)

11. Postoje stupnjevi naklonosti i korisnih stvari (28–31)

12. Svaka korisna stvar crpi svoj život iz opšte korisne stvari, i iz nje proističu potrebne, korisne i prijatne životne stvari u skladu sa kvalitetom korisnih stvari i kvalitetom njihovih naklonosti (32–34)

13. Dokle god čovek biva u ljubavi prema korisnim stvarima, dotle on biva i u ljubavi prema Gospodu, i, takođe voli bližnjeg, i, konačno, dotle on uopšte i biva čovekom (35–40)

14. Oni koji vole sebe iznad svega, i koji vole svet kao sebe, niti su ljudi, niti su u Gospodu (41–42)

15. Ako čovekova naklonost i zanimanje ne predstavljaju korisne stvari, on nije razuman (43–46)

16. Svaki čovek jeste naklonost; a postoji toliko različitih naklonosti, koliko ima i ljudi koji su se rodili i koji će se tek rađati, sve do večnosti (47)

17. Čovek zadobija večni život u koji je skladu sa njegovim korisnim stvarima (48–51)

18. Ljudska volja nije ništa drugo do - njegova naklonost (52–55)

19. U Reči, “voleti” znači: činiti korisne stvari (56–57)

20. Ljubav proizvodi toplotu (58–59)

21. Božanska ljubav, koja je i sam život, pomoću toplote stvara duhovne životinjske forme, i svaku postojeću stvar u njima (60–63)

7. U takvoj formi je nebo

19. U delu "Nebeske tajne" je pokazano da je celo nebo podeljeno, takoreći, na provincije, u skladu sa korisnim stvarima svih delova tela, organa i unutrašnjih organa ljudskog tela; takođe je pokazano da anđeli na nebesima znaju u kojim pokrajinama se različita društva nalaze; na primer, koja su društva u provinciji očiju, ili ušiju, nozdrva, usta, ili, pak, jezika; takođe, oni znaju koja se društva nalaze u provinciji jetre, pankreasa, slezine, bubrega, ili uretre, a, opet, koja su društva u provinciji reproduktivnih organa. Sva društva, koja se nalaze u ovim nabrojanim pokrajinama, savršeno odgovaraju upotrebi u prethodnom tekstu pomenutih delova tela, organa i unutrašnjih organa unutar čoveka.

Na osnovu te korespondencije, celo nebo se pojavljuje pred Gospodom kao jedan čovek; na sličan način se pred Gospodom pojavljuju i svaka nebeska provincija i svako anđeosko društvo svake provincije. Takođe, iz ove korespondencije proističe da svi anđeli i svi duhovi jesu ljudi u svakom pogledu, kao i ljudi na svetu; to stoga, što Božansko proističuće od Gospoda, koje je život i forma, jeste čovek, kako u onome što je najveće, tako i u onome što je najmanje, kao što je često puta ponavljano u prethodnom tekstu. Ova korespondencija, uopšteno i specifično, obrađivana je u knjizi "Nebeske tajne" (u sledećim poglavljima: br. 3021, 3624–3633, 3636–3643, 3741–3745, 3883–3896, 4039–4055, 4218–4228, 4318–4331, 4403–4421, 4523–4533, 4622–4633, 4652–4660, 4791–4805, 4931–4953, 5050–5061, 5171–5189, 5377–5396, 5552–5573, 5711–5727, 10030). Da bi i pakao mogao biti u toj formi, svi oni, koji su tamo, bivaju primorani da rade; međutim, zbog toga što oni, koji su u paklu, rade svoja dela ne iz ljubavi prema korisnim stvarima, već iz potrebe za hranom i odećom, oni ne izgledaju zaista kao čovek, već kao čovek-đavo (o čemu videti u prethodnom tekstu).