Шта Библија каже о крштењу?

Од стране Jeffrey Smith (машински преведен у Srpski, Српски)
  
Baptism of Christ, painting in Daniel Korkor (Tigray, Ethiopia).

Која је сврха крштења? Па, зависи кога питаш. Неки људи верују да је крштење само ритуал без сврхе. Други верују да је крштење симболично. Други пак верују да крштење нуди спасење. Да ли је могуће да сва три од овога буду истинита у исто време?

Као хришћани, знамо да треба да се крстимо из простог разлога што је то Христос заповедио; Заповедио је ученицима да уче све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа (Mateju 28:19). И сам Исус је крштен у реци Јордан од стране Јована (Mateju 3:13-17), и пошто смо створени на Његову слику и прилику, има смисла да следимо Његов пример.

Крштење се појављује само у Новом завету почевши од Јована Крститеља; нема помена о томе у Старом Завету. Међутим, крштење је део веће теме очишћења и прања која се провлачи кроз Библију од Постања до Откривења. Касније ћемо доћи до очишћења у Новом завету, али када је у питању ова пракса у Старом завету, постојала су два ритуала – један је био прање, а други је било обрезање.

Да бисмо нам помогли да разумемо ритуал прочишћења крштења, хајде да прво погледамо друге ритуале прања и обрезивања.

Прање

Прање је редовна тема у Библији, а Израелци су имали неколико закона о томе. Постојали су закони о прању њихових тела, одеће и предмета. Главна сврха овог ритуала је била да особа буде чиста да учествује у одређеним ритуалима; да, постоје практични и санитарни разлози да се људи перу, али Библија такође јасно каже да је прање било веома симболичан гест.

Овај Јеремијин стих говори о спасењу које је резултат прања срца:

Јерусалиме, опери срце своје од зла, да се спасеш. Докле ће твоје зле мисли боравити у теби? (Jeremija 4:14)

И овде после заповести да се опере одмах следи заповест да се зло уклони:

Оперите се, очистите се; одбаци од мојих очију зла дела својих. (Izaija 1:16)

И коначно, овај део из псалама повезује чистоћу са отклањањем греха и безакоња:

Очисти ме исопом, и бићу чист; опери ме и бићу бељи од снега.

Учини ми да чујем радост и весеље, да се радују кости које си разбио.

Сакриј лице Твоје од греха мојих, и избриши сва безакоња моја. (Psalam 51:7-9)

Заиста, прање је било симболичан ритуал за Израелце из Старог завета. Ипак, чињеница да је акција симболична не значи да је непотребна; управо супротно. Симболи имају моћ када људи знају за њих. Они служе као подсетник и инспирација за оне који верују у њих.

Али Исус је донео ново разумевање ритуала чишћења који су постојали међу Јеврејима у Новом завету. У Јеванђељу по Матеју, Исус нам је показао да стари ритуали прања више нису потребни, и да је оно што је важно јесте духовна симболика која стоји иза прања. У извесном сусрету са фарисејима скрећу пажњу на ученике који се не перу како треба. Исус, пак, одговара овим речима: „Оно што иде у уста не скрнави човека; а оно што излази из уста, то онечишћује човека“ (Mateju 15:11). Његов одговор наглашава да оно што није важно није хигијена особе, већ чисто срце. Исус је касније нагласио ово учење у истом јеванђељу где каже да књижевници и фарисеји „чисте споља од чаше и посуде, а изнутра су пуни изнуде и угађања“ (Mateju 23:25). И овде Исус одбацује нагласак на спољашњој чистоћи, истовремено наглашавајући важност чистог срца.

Обрезивање

Као што се види горе, сврха прања је била да служи као симбол прочишћења, а постојао је још један веома другачији симбол који је служио сличној сврси: обрезање. Обрезивање је било физички и трајни симбол по коме су Израелци могли да се идентификују. Као што читамо у Постанку, овај симбол је такође служио као знак њиховог савеза са Јеховом: „Обрезаћете се у кожи своје коже, и то ће бити знак савеза између мене и вас“ (Postanje 17:11).

Резање тела заправо не чини особу изабраном, а постоје докази да Израелци нису били једини људи са овим обичајем. Као што видимо из следећих стихова, пракса обрезивања је била симбол који је указивао на вишу идеју:

Кад дођеш у земљу и посадиш свако дрвеће за храну, онда ћеш њихов плод рачунати као необрезан (Levitska 19:23)

Природно, воће са дрвећа не може се физички обрезати, тако да мора постојати нешто симболично у ритуалу.

Обрежите кожицу срца свога и не будите више бунтовни (Ponovljeni zakoni 10:16)

Ево те више идеје: обрезивање је ритуал који симболизује духовни процес у срцу особе. Срце се, наравно, заправо односи на нечију љубав или квалитет њеног живота.

Обрежите се Господу,

И скини кожицу срца својих,

Да мој гнев не изађе као огањ,

Због зла твојих дела (Jeremija 4:4)

Слично прању, обрезање је симболично уклањање зла из срца, односно из живота. Физички чин обрезивања није неопходан за спасење, али духовни чин уклањања зла јесте.

Савез који је представљен обрезањем је обећање Господу да ће престати да чини зло; због тога већина заповести користи фразу „немој“. Ритуали очишћења прања и обрезивања служе као симболи у Библији за тај трајни напор да НЕ чинимо зло које замагљује наше срце. Павле, такође, јасно даје до знања у свом писму Галатима да само обрезање не спасава: „Јер у Христу Исусу ништа не помаже ни обрезање ни необрезање, него вера која делује кроз љубав“ (Poslanica Galaćanima 5:6).

Дакле, прање и обрезивање су симболи, а симболи служе као подсетници на ствари које треба да радимо. У случају ова два ритуала, када о њима читамо у Библији, они нас подсећају на савез који имамо са Господом и на свакодневни напор који треба да улажемо да одржимо чисто срце.

Крштење

Као што су умивање и обрезање симболи духовног очишћења срца, крштење такође има сличну духовну симболику. Прање и обрезање били су симболи који су Израелцима посебно дати у Библији, а хришћани имају своје ритуале који такође садрже духовне подсетнике — крштење је један од тих ритуала.

Сваки симбол служи сврси, односно вишој истини на коју указује. За хришћанина, крштење указује на вишу истину. Само по себи, крштење није ништа друго до наношење воде на тело особе – вода једноставно долази из земље, а свештеник који обавља ритуал је несавршен човек. Шта је онда сврха крштења? Која је виша истина на коју указује?

Прво, крштење служи као знак да је особа хришћанин. Знак није физички знак, као што је обрезање, већ је знак за дух. Хришћанство, такође, није религија тела, већ духовна религија. Из тог разлога, крштење које се даје телу не спасава човека, већ је знак духовног спасења које Господ може учинити у нама када Му предамо своја срца. Крштење не спасава човека ништа више од умивања и обрезивања у Старом завету. Оно што спасава је када нанесемо воду истине на своја срца.

Друго, крштење служи као подсетник да је Господ Исус Христос наш Искупитељ и Спаситељ. Он не постаје наш Откупитељ и Спаситељ само кроз крштење јер је крштење једноставно симбол. Господ постаје наш Спаситељ када живимо Његову Реч. Зато Он каже: „Неће сваки који ми каже: Господе, Господе, ући у Царство небеско, него онај који врши вољу Оца Мога који је на небесима. (Mateju 7:21). Спасавамо се када живимо Његову Реч и када она уђе у наша срца.

Која је сврха бити хришћани ако не живимо као хришћани? И која је сврха гледања у Господа ако не живимо како Он учи? Трећа виша истина на коју указује крштење слична је ритуалима прања који се појављују у целој Библији: имати чисто срце. Очистити значи уклонити прљавштину, и тако, имати чисто срце значи имати срце без прљавштине зла у њему. Вода крштења је симбол овог чишћења које се мора догодити да би Господ ушао. Јован је тај ритуал назвао „крштењем покајања“, што значи крштење промене. Господ нас позива да променимо свој живот, да се из новог родимо у духовни живот.

Хришћанство није само религија овог света која зависи од светских ритуала, то је духовна религија која зависи од тога како човек живи. Ко је од њих заиста хришћанин, онај који је крштен, али живи расипнички живот, или онај који није крштен, али живи животом научен од Христа? Одговор је лак.

Крштење је све три: оно је бесмислено, симболично је и нуди спасење. За оне који не верују у корисност крштења, то је заиста само ритуал без сврхе. Крштење је симболично, али то не значи да нема сврхе или нема моћ. Симболи су невероватно моћни за оне који верују у њих. Са крштењем као моћним симболом, оно не гарантује спасење, али може бити корисно оруђе које Господ користи да доведе човека до спасења. То је симбол наше сарадње са Господом да очистимо наша срца, да ослободимо своје животе себичности и материјализма.